Интервју директора Шаботића за Ослобођење: Економија је талац корупције!

Директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције за Ослобођење говори, између осталог, и о томе како смањити коруптивни утицај на пословни сектор у БиХ 

Господине Шаботићу, постоји ли нека процјена о томе колико страних инвеститора је отјерано из БиХ због корупције или их је она обесхрабрила да улажу у БиХ?

- Да би страни инвеститори улагали у БиХ, мора бити испуњен основни услов, а то је политички стабилна земља. Сигурно је да се нико од инвеститора не жели усудити да улаже у политички нестабилну земљу, у којој је врло висока стопа корупције.

Иако су бројеви неумољиви и показују да посљедњих година није забиљежен никакав напредак у БиХ, мислим да напретка, ипак, има нарочито у дијелу који се односи на успоставу система за превенцију корупције.

На конференцији “Изгледи за напредак” у организацији Америчко-босанске фондације и Центра за трансатлантске односе (САИС) прије годину и по Петер Аинсwортх из Канцеларије за инострани тужилачки развој и обуку Министарства правде САД-а је рекао да неке од великих корпорација које су до сада плаћале високе казне због корупције неће доћи у БиХ јер је овдје степен опасности од понављања гријеха и новог корупцијског скандала велик. Како ово коментаришете?

- Чињеница је да институције у БиХ требају више порадити на сузбијању коруптивних понашања како би увјериле међународне компаније да смо направили прогрес у борби против корупције. То би, свакако, отворило врата страним улагачима у БиХ.

Елиминирати ризична мјеста

Морам истаћи да је Агенција у Стратегији за борбу против корупције 2015-2019. посветила доста пажње питању превенције корупције у привреди, са акцентом на пословање са буџетским институцијама, предвидјевши у њој неколико стратешких програма. Циљ тих програма и мјера је смањивање коруптивног утицаја на пословање бизниса са буџетским институцијама, побољшање транспарентности и одговорности јавних набавки, те увођење мјера интегритета за бизнис-субјекте.

Провођењем мјера из акционих планова, институције ће додатно ојачати интегритет, препознати и елиминисати ризична мјеста за настанак корупције.

БиХ има Стратегију за борбу против корупције за период 2015-2019, као и Акциони план. Да ли се ова два документа спроводе и да ли се њима посебно анализира штета коју корупција прави бх. економији?

- У Стратегији за борбу против корупције 2015-2019. и пратећем Акционом плану навели смо да посебан значај за јачање улоге приватног сектора у борби против корупције имају привредне коморе и друге форме удруживања привредних субјеката. Јавне институције треба да привредним коморама омогуће прилику да изнесу проблеме који су повезани са корупцијом, штети коју трпе због тога и конкретним модалитетима корупције. Привредне коморе треба укључити и у планирање антикоруптивних мјера и активности, посебно на плану јавних набавки.

Када је ријеч о спровођењу мјера из Стратегије и АП-а, у јануару смо урадили мониторинг спровођења Стратегије за прву годину од њеног доношења. Том приликом је констатовано да је у првој години од укупно 98 активности у потпуности проведено 27 посто, три посто активности није проведено, док је 70 посто активности са статусом реализација у току. У односу на претходну Стратегију, динамика реализације активности је знатно боља.

Да ли је бх. економија талац корупције?

- Јесте, нажалост! Али не само економија. Сваки грађанин, појединац у овој земљи, талац је корупције. И због тога се свако од нас појединачно против ње треба борити. С друге стране, јавне институције требају и морају радити свој посао и оправдати сврху постојања. Институције БиХ одговарају грађанима, а не самима себи.

Колико су друге службе у БиХ укључене у борбу против корупције, конкретно, какву улогу у спречавању корупције има нотарска служба у БиХ и на који начин то они раде?

- Приликом израде Стратегије за борбу против корупције 2015-2019, Агенција је препознала значај укључивања свих актера у борбу против корупције. Стратегија и Акциони план третирају област превенције, откривања, процесуирања, координације, репресије, побољшања законодавног оквира, повећања капацитета институција, обука и подизања јавне подршке за борбу против корупције. С тим у вези, Агенција је остварила сарадњу са свим институцијама у БиХ, међу којима је и Нотарска комора ФБиХ, коју смо препознали као изузетно битну када је ријеч о превенцији корупције у дијелу приватног сектора.

Недавно смо одржали обуку за представнике Нотарске коморе ФБиХ на којој су теме биле превенција и координација борбе против корупције, јачање интегритета, као и систем борбе против корупције у БиХ.

Препозната је важна улога етичких кодекса који се примјењују у нотарским коморама, а који представљају значајан алат у борби против корупције.

Нотаре су занимале и мјере за откривање и спречавање прања новца и финансирања терористичких активности у складу са Законом, с обзиром на то да су их, међу осталим, обавезни проводити. Иако Агенција за превенцију корупције нема надлежности у вези са овом проблематиком, из раније праксе када сам обављао функцију шефа Одсјека за истраге у Финансијско-обавјештајном одјелу СИПА, подијелио сам са колегама нотарима искуства и указао на дијелове који су битни за њихов рад. Појаснио сам да је, у складу са Законом, обвезник дужан да изради процјену ризика којом утврђује степен ризичности група клијената или појединог клијента, пословног односа, трансакције или производа у вези с могућношћу злоупотребе у сврхе прања новца или финансирања терористичких активности.

Важна улога нотара

Током обуке изнио сам и негативне праксе према којима су поједини нотари, без обзира на то што су обвезници, знали сугерисати клијентима како да дођу до одређеног циља. Тачније, да изврше куповину некретнине, а да се у уговору о купопродаји не упише стварна вриједност, већ да се она у уговору умањи за онај износ за који клијент евентуално не може доказати поријекло новца. С друге стране, да дио новца који потиче од незаконитих радњи (предикатног кривичног дјела) купцу буде исплаћен у готовини. У оваквим случајевима улога нотара је негативна, јер он савјетује купца и продавца да кроз уговор не буде приказан стварни износ за оно што је предмет купопродаје.

Зато нотари имају важну улогу у превенцији корупције, јер су они једна од карика у ланцу која може спријечити кривично дјело и пријавити прање новца уколико приликом успоставе пословног односа са клијентом дођу до спознаје и индиција да новац који се улаже у куповину може потицати од извршења коруптивног кривичног дјела или било којег другог предикатног кривичног дјела.

Комуницирају ли бх. институције у довољној мјери с вама и помажу ли вам у борби против корупције?

- Институције и агенције на свим нивоима, јавне службе и друга тијела с јавним овлаштењем обавезне су да сарађују с Агенцијом, те достављају све потребне податке и информације по захтјеву Агенције. Основна мањкавост Закона је у томе што не постоји санкција за оне који не сарађују.

Колико сте у овој години добили пријава за корупцију?

- До 1. децембра 2017. запримили смо 118 пријава корупције. Морамо споменути и да смо од доношења Закона о заштити лица које пријављују корупцију у институцијама БиХ имали 20 захтјева за додјелу статуса. Према нашој процјени, само пет лица које су затражила статус заштићеног пријавитеља испуњавале су законом прописане услове, те смо у тих пет случајева додијелили статус.