Питања и одговори
Шта је то координација борбе против корупције?
Координација борбе против корупције подразумијева координисано спровођење законских и подзаконских пропис, те стратешких документа из области борбе против корупције у БиХ. Такође, координација борбе против корупције је хармонизовано дјеловање свих актера борбе против корупције у складу са нормативним и стратешким оквиром борбе против корупције, а које даје ефективне резултате. Да би координација борбе против корупције функционисала у организационом смислу, неминовно је постојање централног координирајућег тијела које ће инцирати и усмјеравати дјеловање актера у борби против корупције.
Шта је то Стратегија за борбу против корупције?
Државна Стратегија за борбу против корупције представља општии оквир борбе против корупције који третира главне узроке за појаву корупције као и начине како се борити против те појаве. Овај документ има системски приступ борби против корупције, креира се за одређени временски период на основу анализе и процјене појавних облика корупције (феноменолошки аспект) и степена заступљености ове појаве.
Шта је то Акциони план за спровођење Стратегије?
Акциони план за спровођење Стратегије представља пратећи оперативни документ Стратегије за борбу против корупције који се састоји од одређеног броја активности које имају прецизно дефинисан временски рок за реализацију, индикаторе успјешности и носиоце реализације активности.
Зашто нам треба међународна сарадња у борби против корупције?
Међународна сарадња у борби против корупције је потребна с обзиром да су ратификоване међународне конвенције у области борбе против корупције, те је неопходно да се у потпуности осигура њихова имплементација.
Зашто нам треба регионална сарадња у борби против корупције?
Регионална сарадња основни је елемент европских интеграција. Она је за земље процеса стабилизације један од кључних услова интеграције у Европску унију. У складу са закључцима Европског Савјета из Санта Марија де Феиреа (2000.), од земаља западног Балкана затражено је закључивање међусобних споразума или конвенција о регионалној сарадњи. Споразуми о сарадњи укључују: међусобни политички дијалог, стварање зоне слободне трговине, тијесну сарадњу у области правосуђа и унутрашњих послова, заједничко сузбијање организованог криминала, корупције и свих других незаконитих дјела и илегалне прекограничне трговине. Обавезу регионалне сарадње земље процеса стабилизације и придруживања преузимају и успостављањем билатералних односа с Европском унијом.
Шта је Процес стабилизације и придруживања?
Процес стабилизације и придруживања (ПСП) представља посебну врсту регионалног приступа Европске уније државама западног Балкана. Албанија, Босна и Херцеговина, Македонија, Србија и Црна Гора и Хрватска по први пут су добиле прилику да на основу њима прилагођеног приступа постану чланице Уније. Суштину ПСП представља: потписивање и спровођење Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП), како би се успостављањем посебне врсте уговорних односа оснажила сарадња са земљама региона. ССП су направљени по мјери сваке од држава, имајући у виду њене специфичности, а рокови за почетак преговора о закључивању ССП и за његову реализацију разликују се од случаја до случаја. Процес стабилизације и придруживања, осим што садржи подстицаје у виду различитих програма помоћи, поставља и одређене економске и политичке услове, тј. испуњавање критерија из Копенхагена.
Шта значи за Босну и Херцеговину Споразум о стабилизацији и придруживању ?
Ступањем на снагу Споразума о стабилизацији и придруживању 1. јуна 2015. године престало је важење Привременог споразума о трговини и трговинским питањима. Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП) се Босни и Херцеговини потврђује статус придружене чланице и потенцијалне кандидаткиње за чланство у ЕУ, а односи БиХ са ЕУ подижу на виши ниво јер обавезе које проистичу из политичког дијалога и регионалне сарадње су сада дио уговорног односа. Из Споразума произлазе одређене политичке, институционалне и економске импликације, а очекивано је да примјена његових одредби донесе директну и посредну корист за грађане БиХ. Одредбе ССП-а, између осталог, налажу постепено усклађивање бх законодавства с прописима ЕУ у области услова рада, нарочито здравља и безбједности на раду, те једнаких могућности. БиХ треба да предузме неопходне мјере како би постепено постигла усаглашеност с техничким прописима ЕУ и европским поступцима стандардизације, методологије, акредитације и оцјењивања усклађености, што треба да повећа квалитет и безбједност производа на бх тржишту, као и конкурентност бх производа на тржишту Уније. Примјена Споразума треба да доведе до повећања заштите потрошача, заштите личних података, боље сарадње уговорних страна у области азила, миграција, управљања границама, борбе против злоупотребе дрога, тероризма, организованог криминала и прања новца, што у коначници значи бољу заштиту безбједности бх грађана.
Шта је ГРЕЦО?
ГРЕЦО је успостављен као механизам за мониторинг у складу с Дјелимичним и проширеним споразумом о успостављању „Групе држава против корупције – ГРЕЦО”, који је Комитет министара Савјета Европе усвојио 5. маја 1998. године. Њен циљ је да се користећи процес узајамне евалуације и међусобног притиска, врши мониторинг држава потписница у њиховом дјеловању у области борбе против корупције. Проналажења недостатака у антикорупцијским политикама споменутих држава је корисно, јер подстиче на неопходне законодавне, институционалне и практичне реформе. Свака држава која потпише Кривичноправну или Грађанскоправну конвенцију Савјета Еуропе о корупцији аутоматски постаје чланица ГРЕЦО-а и његових система евалуације.
Босна и Херцеговина постала је чланицом ГРЕЦО-а 2000. године. Тренутно се БиХ налази у Четвртом круг евалуације ГРЕЦО-а, под називом: “Спречавање корупције међу члановима Парламента, судијама и тужиоцима”. Ова тема је истовремено повезана с претходним радом ГРЕЦО-а, прије свега, Првим кругом евалуације у којем је снажно наглашена независност правосуђа, Другим кругом евалуације у којем је посебно испитан извршни ниво јавне управе и Трећем кругу евалуације, чији фокус је био усмјерен на инкриминацију корупције и спречавање корупције у контексту политичког финансирања.
Шта је УНЦАЦ?
Конвенција Уједињених Нација против корупције-УНЦАЦ је први правно обавезујући међународни антикорупцијски инструмент. У својих 8 поглавља и 71 чланова, Конвенција обавезује државе потписнице да пропишу кривична и друга дјела која ће обухватити широк спектар корупцијских дјела, ако она већ не представљају кривична дјела у складу с домаћим законодавством. Конвенција иде даље од претходних инструмената ове врсте, инкриминирајући не само основне облике корупције, као што су мито и проневјера јавних фондова, него и трговину утицајем, скривање и прање средстава прибављених корупцијом, као и ометање судског поступка. УНЦАЦ покрива све радње против корупције, од превентивних мјера (успостављање превентивног антикорупцијског тијела, заштите пријавитеља корупције и сл.), истраге и кривичног гоњења до замрзавања, одузимања, конфискације и поврата имовине стечене кривичним дјелом, као и међународну сарадњу. Кривична дјела у Конвенцији односе се и на проблематичне области корупције у приватном сектору.
БиХ је завршила процес надзора из првог прегледног круга о имплементације Конвенције УН-а против корупције у БиХ у 2015. години над поглављима ИИИ (Инкриминација и спровођење закона) и ИВ (Међународна сарадња). По окончању процеса надзора УНЦАЦ-а у БиХ, Савјет министара БиХ је усвојио Информацију у вези ревизије имплементације Конвенције УН-а за борбу против корупције у БиХ. Задужене су надлежне институције у БиХ да приступе активностима на испуњењу препорука из Извршног сажетка Извјештаја, а у циљу потпуне имплементације Конвенције Уједињених нација против корупције у БиХ.
Шта је План за борбу против корупције ?
План за борбу против корупције представља операционализацију стратешких програма и активности из Стратегије за борбу против корупције 2015-2019. и Акционог плана за спровођење са прецизно одређеним активностима, временским роковима, институцијама надлежним за спровођење, индикаторима успјешности и потребним ресурсима.
Шта су Смјернице за израду планова за борбу против корупције на нивоу институција БиХ ?
Агенција је креирала и усвојила Смјернице за израду планова за борбу против корупције на нивоу институција БиХ. Смјернице за израду планова за борбу против корупције представљају документ који у потпуности описује елементе који треба да буду садржани у плановима за борбу против корупције у институцијама БиХ.
Који су елементи Плана за борбу против корупције?
План за борбу против корупције садржи сљедеће елементе:
Увод (надлежности, дефиниција корупције, појашњење појмова интегритет, етика , координација, превенција и сл., општи циљ Стратегије, временски оквир, обавезе и одговорности у смислу спровођења , финансијску пројекцију, евентуални ризици у спровођењу ).
Закони у БиХ који директно или индиректно регулишу област борбе против корупције.
Стратешки оквир у борби против корупције у БиХ представља Стратегија за борбу против корупције БиХ 2015-2019. , док план подразумијева досљедну примјену законски прописа, превенцију у циљу спречавања корупције, пријаву случајева корупције, као и подизање свијести запослених о ризицима корупције.
Међународни документи представљају најзначајније документе у области борбе против корупције који су потписани и ратификовани од стране Босне и Херцеговине.
Праћење спровођења плана подразумијева континуиране активности праћења реализације активности.
Табеларни преглед активности за спровођење плана чине двије категорије активности:
активности предвиђене Акционим планом за спровођење Стратегије ( стандардне и специфичне) и
Активности из домена превенције корупције у ширем контексту (у складу са мисијом и визијом институције уврштавају одређене активности у план).
Како штитимо пријавитеље корупције?
Заштита пријавитеља корупције је механизам којим ова Агенција штити пријавитеља корупције који у доброј вјери пријави корупцију у институцијама Босне и Херцеговине.
Како пријавити корупцију?
Корупцију могу пријавити грађани путем бесплатног телефонског броја: 080054321, путем поште на адресу: Дабробосанска 26-28, Источно Сарајево, путем е-маил-а: пријавакорупције@апик.ба и лично доласком у Агенцију на поменуту адресу.
Шта може Агенција урадити по Вашој пријави корупције ?
Агенција ће у складу са Законом о Агенцији за превенцију корупције и координацију борбе против корупције („Службени гласник БиХ“, број:103/09 и 58/13) Вашу пријаву анализирати и прослиједити надлежној институцији на поступање.
Зашто нам треба невладин сектор у борби против корупције ?
Сарадња између институција и цивилног друштва пружа оквир који ће помоћи усмјеравању заједничког односа на свим нивоима власти у БиХ, од локалних заједница (општина) до нивоа државе БиХ. Овом сарадњом се потврђује опредијељеност институција у БиХ и цивилног друштва да ојачају своје обавезе и одговорности у испуњавању преузетих улога у развоју и пружању јавних политика као и да институције у БиХ преузму обавезу и ојачају своју улогу у промовисању добровољних и друштвених активности у свим областима друштвеног живота.
Шта су Смјерница за сарадњу Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције са организацијама цивилног друштва (ОЦД)?
Агенција је креирала и усвојила Смјернице за сарадњу са организацијама цивилног друштва (ОЦД), а којима се на системски начин дефинишу облици сарадње и координације у погледу спровођења специфичних пројеката у области антикорупције.
Што је то превенција корупције?
Под превенцијом корупције подразумијева се шири контекст активности усмјерених прије свега на идентифицирање и елиминирање узрока корупције, одвраћање особа од чињења казнених дјела у вези с корупцијом, осигурање и унапрјеђење правног оквира за превенцију корупције, потицање судјеловања цивилног друштва у превенцији корупције, подизање свијести јавности и стварање односа нетолеранције према корупцији, едукација и боље упознавање друштва о узроцима и посљедицама утјецаја корупције, те активно судјеловање у превенцији и промовирању транспарентног и одговорног рада тијела и институција у БиХ.
Који су послови Сектора за превенцију корупције?
У Сектору за превенцију корупције обављају се слиједећи послови: прикупљања и анализирања статистичких и других података, информирање свих релевантних субјеката у БиХ о резултатима истраживања, анализирање достављених података с циљем утврђивања појава коруптивног дјеловања, израде Стратегије за борбу против корупције и Акцијског плана за њезину проведбу, праћења сукоба интереса, анализирање правомоћних одлука мјеродавних тијела за процесуирање сукоба интереса с циљем сагледавања појава коруптивног дјеловања и обавјештавања мјеродавних институција о затеченом стању, давање препорука за стратегију управљања сукобом интереса у појединачним случајевима, те издавање смјерница за политику управљања сукобом интереса у институцијама власти, прописивања јединствене методологије за прикупљање података о имовинском стању јавних службеника, у координацији с мјеродавним тијелима, прописивања јединствене методологије и смјерница за израду планова интегритета и пружања помоћи јавним институцијама на свим разинама у њиховој проведби, праћења ефеката примјене закона и подзаконских аката који имају за циљ превенцију корупције и давање мишљења и инструкција о питању њихове примјене, иницирања активности у вези с измјенама и допунама постојећих законских рјешења и њихово усклађивање, сурадње с домаћим научним и стручним организацијама, медијима и невладиним организацијама по питању превенције корупције, развоја едукативних програма у вези с превенцијом корупције и борбе против корупције, те надзор над њиховом проведбом и други слични послови.
Шта је интегритет?
Интегритет потиче од латинске ријечи „Интегритас“ што значи честитост, цјелина, усаглашеност, недјељивост, постојаност, искреност и једниство. То је појам који означава да особа, односно институција у цјелини свој рад заснива на начелима поштења, савјесности, непристрасности, транспарентности. Под интегритетом институције подразумијевамо способност институције да поштује норме и правила, која управљају подручјем њеног дјеловања.
Колико врста интегритета разликујемо?
Када говоримо о интегритету неопходно је разликовати три врсте интегритета и то: лични интегритет, интегритет институције (институционални интегритет) и друштвени интегритет. Под личним интегритетом подразумијевамо поступање у складу са моралним обавезама и начелима, то је оно понашање које сваки појединац „понесе од куће“. Под институционалним интегритетом подразумијевамо начин рада институције и упослених у њој, који раде и дјелују у складу са начелом независности, непристрасности, транспарентности и поштења. Не можемо говорити о интегритету институције уколико не постоји изграђен интегритет појединца, који је свјестан да интерес институције мора бити изнад његовог приватног интереса. Појединац са изграђеним интегритетом, допринијет ће јачању интегритета институције, а јак лични интегритет као и интегритет институције треба да допринесе градњи друштвеног интегритета.
Шта је план интегритета?
План интегритета је интерни антикорупцијски документ превентивног карактера у којем је садржан скуп мјера правне и практичне природе којим се спрјечавају и отклањају могућности за настанак и развој различитих облика корупције, коруптивног дејства као и других облика неправилности у раду институције.
Зашто институција треба да има израђен план интегритета? Која је сврха (циљ) израде плана интегритета?
Сврха израде и усвајања наведеног документа је да се унутар институције скрене пажња како на постојеће неправилности тако и на потенцијалне неправилности те да се дефинишу ризичне области, радна мјеста подложна различитим облицима неправилности и коруптивном дјеловању те да се на тај начин дјелује превентивно, односно да се скрене пажња на евентуалне ризике на неправилности у раду институције. За план интегритета је карактеристично да посједује способност прилагођавања специфичностима различитих институција и дјелатности те као такав доприноси повећању ефикасности у остварењу циљева антикорупцијске политике.
Који су видљиви ефекти увођења принципа интегритета у рад институција?
Ефекти увођења принципа институција су: повећање ефикасности и транспарентности рада институције, побољшање квалитете рада институције, досљедна примјена прописа и интерних аката, стандардизација процеса рада те јачање повјерења у рад институцију од стране грађана, али и цјелокупне јавности.
Које институције су у обавези да израде план интегритета?
Јавне институције, на свим нивоима у БиХ, дужне су да изврше самопроцјену колико су подложне корупцији, коруптивном дејству те другим облицима неправилности у њиховом раду, да процијене која су ризична подручја као и ризична радна мјеста те да, на основу извршене процјене, приступе изради и усвајању плана интегритета. План интегритета јавне институције која има више од једне организационе јединице, односно јавне институције која је организована и дјелује на цијелом подручју БиХ, сачињава јединствени план интегритета за наведену институцију. Организациона јединица јавне институције је обавезна израдити и усвојити јединствени план интегритета за све њене организационе јединице, ако је организациона јединица у којој је запослено: а) више од десет државних службеника те б) уколико обавља своје дужности на основу територијалних начела (подружнице, полицијске станице и сл.) и у којој је запослено више од пет државних службеника.