Директор Шаботић за „Дневни аваз“: Пронаћи ћемо прави начин за ефикасније сузбијање корупције у БиХ

У првом медијском иступу с позиције директора АПИК-а Хасим Шаботић каже да му није требало пуно времена да закључи како Закон о Агенцији на чије је чело дошао обилује недостацима који су камен спотицања када је ријеч о успјешној борби против корупције у БиХ 

Разговарао: Бенамин ТУРКОВИЋ

Хасим Шаботић, новоименовани директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције у БиХ (АПИК), има дугогодишње полицијско-истражитељско искуство иза себе у бх. структурама за спровођење закона. 

У првом медијском иступу с позиције директора АПИК-а, за наш лист каже да му није требало пуно времена да закључи како Закон о Агенцији на чије је чело дошао обилује недостацима који су камен спотицања када је ријеч о успјешној борби против корупције у БиХ.

Сукоб интереса

- Ако само накратко анализирате Закон о Агенцији и видите надлежности које имамо, све ће вам бити јасно. Људи од нас очекују конкретне резултате у борби против корупције, а ми их у овом моменту не можемо постићи док не буду промијењене надлежности Агенције. Навест ћу вам само један примјер. Закон каже да су институције обавезне сарађивати с Агенцијом, али нигдје нема казнена одредба предвиђена за оне који не сарађују. И тада се налазимо у великом проблему - отворен је Шаботић.  

Мандат Вашег претходника обиљежиле су бројне препреке, од недостатка адекватног радног простора и запослених у Агенцији до неразумијевања власти за проблем корупције у БиХ. Какво сте стање затекли? 

- Не баш оптимистично. Затекао сам 33 запослена, од којих осам ради у Одјељењу за сукоб интереса, које је у служби Комисије за одлучивање о сукобу интереса, а не Агенције. Када изузмемо тих осам људи, остане свега 25 њих који се требају борити против системске корупције у БиХ, односно чији је задатак да успоставе ефикасан систем превенције корупције у институцијама на свим нивоима у БиХ. 

На чему ћете онда Ви инсистирати, односно шта сте себи задали као циљеве? 

- Нисам човјек који поставља нереалне циљеве и обећава оно што не може испунити. Свјестан сам чињенице да је без политичке воље немогуће било шта промијенити у БиХ. Међутим, ова агенција у наредном периоду мора пронаћи начин како би биле отклоњене препреке с којима се сусреће када је ријеч о системској борби против корупције у БиХ. 

Који је то начин?

 - Тај да нико од релевантних фактора у држави не буде заобиђен и на томе ћемо што прије почети радити. Настојаћемо да у што краћем времену успоставимо сарадњу са свим институцијама у БиХ које раде на спровођењу закона, а посебно с Тужилаштвом БиХ, те тужилаштвима на ентитетским, нивоу Брчко Дистрикта и кантоналним нивоима. Тренутно је у току циклус посјета новог руководства Агенције владама кантона, односно кантоналним премијерима с којима разговарамо о успостављању тијела за спречавање корупције на овим нивоима власти и доношењу стратешких докумената.

Има ли намјерне опструкције рада Агенције за борбу против корупције?

- Када сам одлучио да се пријавим на позицију руководиоца ове институције, детаљно сам проучио Закон о Агенцији и прописе који регулишу ову област. Осим тога, посао водећег истражиоца у СИПА-и пружао ми је могућност да сагледам реално стање када је ријеч о борби против најтежих облика криминала у БиХ. Потпуно је јасно, а то, чини ми се, није ни тајна, да је ова агенција формирана само како би били задовољени формални услови за либерализацију визног режима БиХ, а не као израз стварне политичке воље у БиХ. То се најбоље види из врло неспретних, непрецизних и нејасних одредаба Закона о Агенцији, које можете тумачити на начин како вам у датом моменту одговара.
 
Осим тога, измјенама Закона о сукобу интереса Агенцији је припало Одјељење за сукоб интереса, што је до тада било у надлежности ЦИК-а, а над којим, практично, ми немамо никакве стварне надлежности нити као Агенција одлучујемо о евентуалном сукобу интереса нити имамо увид у предмете о којима се одлучује. Директор и замјеник директора Агенције по функцији су чланови Комисије за одлучивање о сукобу интереса, и као појединци имамо право гласа на сједници. Међутим, наш глас у коначници не може ништа промијенити. 

Највећа мањкавост

Но, Закон о заштити пријавитеља корупције искључиво је у надлежности АПИК-а. Ко су пријавитељи корупције у БиХ и може ли их Агенција заштитити?

- Да, ако су запослени у институцијама БиХ и ако су пријавили корупцију у доброј вјери. Нажалост, Закон штити само особе запослене у институцијама БиХ, што је, према мом мишљењу, његова највећа мањкавост. Имали смо случајеве да пријавитељ корупције у доброј вјери пријави корупцију, али га не можемо заштитити јер није запослен у институцијама БиХ, већ у неком јавном предузећу или на другом нивоу власти. С друге стране, добро је да је БиХ донијела какав-такав закон који штити пријавитеље корупције, јер прије децембра 2013. године нисмо имали никакав. Управо примјеном тог закона Агенција је спријечила да један пријавитељ корупције из институције БиХ остане без посла, што је први такав случај у региону.

Колико је Агенција до сада имала захтјева за додјелу статуса узбуњивача?

- Имали смо таквих 13 захтјева, од којих је десет одбијено, док су три статуса додијељена особама запосленим у институцијама БиХ.

Агенција је својим мандатом ограничена углавном на превенцију корупције, а јавност очекује опипљивије и стварне резултате. Може ли сузбијање корупције у БиХ бити ефикасније?

- Не само да може, већ мора! У БиХ не говоримо о појединачним коруптивним кривичним дјелима, већ о системској корупцији која уништава све потенцијале које има ова земља. А има их или их је, макар, имала много. Једногласно усвајање Стратегије за борбу против корупције 2015.-2019. и пратећег Акционог плана на државном нивоу, а сада и прихватање апликације БиХ за чланство у ЕУ, улијева ми наду да ће убудуће морати бити више слуха за борбу против корупције, као горућег проблема у земљи.

Највише пријава на руководиоце министарстава и полицију

У којој области у БиХ је корупција најзаступљенија, бар према пријавама и информацијама које долазе до АПИК-а?

- Највише пријава, према евиденцији која је направљена у Агенцији, што је наведено и у извјештају за прошлу годину који је усвојила Парламентарна скупштина БиХ, односило се на притужбе на рад руководилаца министарстава, затим на рад полицијских службеника, злоупотребу службеног положаја, дискриминацију и мобинг, подмићивање полицијских службеника, одавање тајних података, неправилности у раду и неправилности у вези с спровођењем јавног огласа за запошљавање.

Ревизорски извјештаји и камен спотицања

Бројни ревизорски извјештаји указују на неправилности у раду институција БиХ. Може ли Агенција иницирати одређене мјере како би одговорни били санкционисани?

- Оно што ми у постојећим законским оквирима можемо учинити је да правосудним институцијама, кроз пријаве које добивамо, укажемо на одређену неправилност у раду појединца и институције. У том смислу, обавеза свих институција је да сарађују с нама и да нас информишу о томе шта је урађено по одређеној пријави. Међутим, потцртавам, Закон не прописује санкцију уколико појединац или институција не сарађују с Агенцијом, што заправо и јесте камен спотицања у раду Агенције.