Представници Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције данас су одржали састанак са тимом експерата ОЕБС Канцеларије за демократске институције и људска права (ОДИХР).
Циљ посјете представника ОДИХР-а је прикупљање информација о ситуацији бранитеља људских права у Босни и Херцеговини као и мјерама и механизмима који су успостављени за заштиту бранитеља.
Поред Andrewa Gardnera, замјеника директора у Одјелу за људска права и Angelice Notaristefano, савјетнице у ОДИРХ-у, састанку су у име Агенције присуствовали Мевлудин Џиндо, помоћник директора у Сектору за координацију борбе против корупције и Џенана Пињо, стручни савјетник за међународну сарадњу.
Помоћник директора у Сектору за координацију борбе против корупције упознао је присутне о надлежностима Агенције везано за легислативу о заштити пријавитеља на свим нивоима власти у БиХ. У наставку излагања детаљно се осврнуо на процедуре пријављивања и поступања по запримљеним поднесцима с индицијама коруптивног понашања, а у складу са Законом о заштити лица која пријављују корупцију у институцијама БиХ.
Коначни извјештај о процјени другог циклуса процјене који се фокусира на положај бранитеља људских права биће објављен 2023. године и пружит ће преглед и анализу налаза свих посјета земљама које су проведене у оквиру циклуса процјене као и препорука за 57 држава чланица ОЕБС -а.
У том смислу представници ОДИХР-а истакли су како је ОЕБС Уред за демократске институције и људска права израдио Смјернице о заштити бранитеља људских права које су доступне на сљедећем линку: https://www.osce.org/odihr/guidelines-on-the-protection-of-human-rights-defenders.
„Смјернице су поткријепљене кључним међународним инструментима који се односе на заштиту бранитеља људских права, а нарочито Декларацијом Уједињених народа о праву и одговорности појединаца, група и друштвених органа да унапређују и штите универзално призната људска права и основне слободе. Ове смјернице не постављају нове стандарде, нити теже да створе „посебна“ права за бранитеље људских права, већ су фокусиране на заштиту људских права оних који се излажу ризику због свог рада на пољу људских права. Као такве, ове смјернице имају за циљ да допринесу унапређењу једнаке заштите људских права за све“[1].
У смјерницама је такође акцентована потреба да се: „успоставе ефикасни контролни механизми како би се истражило могуће непрофесионално понашање органа одговорних за провођење закона и судских службеника у погледу судског узнемиравања бранитеља људских права. Поред тога, треба досљедно рјешавати све структурне недостатке који могу довести до злоупотребе овлаштења или корупције у правосуђу и органима одговорним за провођење закона.“[2]
Надаље истичу да: „Државе треба да признају важност узбуњивача, који раде у јавном интересу у циљу откривања злоупотребе људских права и корупције како у јавном, тако и у приватном сектору. Државе треба да усвоје законе и праксе које омогућавају заштиту узбуњивача и да пруже сигурну алтернативу тишини. У правним поступцима против узбуњивача, јавни интерес за информације које су откривене треба да добије одговарајућу тежину. Узбуњивачи нарочито треба да буду ефикасно заштићени од кривичног гоњења и кажњавања због откривања државних тајни, када се открију информације о одговорности представника државе или недржавних актера за тешке злоупотребе људских права, које не смију бити заштићене као државне тајне.“[1]
[1] Информације преузете: https://www.osce.org/files/f/documents/d/3/195336.pdf, тачка 48
[1] Информације преузете: https://www.osce.org/files/f/documents/d/3/195336.pdf
[2] Информације преузете: https://www.osce.org/files/f/documents/d/3/195336.pdf, тачка 28