Кључни појмови
Буџет је прорачун институција Босне и Херцеговине и међународних обавеза Босне и Херцеговине
Етика је наука о моралу, која истражује смисао и циљеве моралних норми, основне критерије за морално врједновање, као и уопће заснованост и извор морала. Етика прије свега припада филозофији која проучава људско понашање које је прихваћено под одређеним моралним аспектом.
Интегритет значи потпуност, недијељивост, беспријекорност, поштење. Када се говори о интегритету особе, тада се мисли на понашање, и понајвише на оно што је у позадини тог понашања, на оно што потиче такво понашање. Имати интегритет значи имати безувјетну и непоколебљиву обавезу према властитим моралним вриједностима и дужностима. Имати интегритет значи бити свјестан своје потпуности као људског бића као и разноликости између других људи. Интегритет укључује и поштење, стварност, обазривост и остале моралне вриједности особе. Интегритет се односи на потпуност особе, прихватање свих присутних и познатих разноликости. Уз моралне вриједности интегритет подразумијева и личну компоненту. Интегритет је и рад на личном плану, рад на развијању особе у потпуности. Интегритет је и могућност самоконтроле властитих осјећаја и импулса у тој мјери да не превладају над разумом. Једна од дефиниција је и да је интегритет способност одржавања достојанства, како личног тако и достојанства других људи.
Јавна имовина је покретна и непокретна имовина, као и јавна средства издвојена политичким партијама од стране државе, ентитета, кантона, Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, града или општине.
Јавни службеник је свако лице које обавља законодавну, извршну, управну, тужилачку или судску функцију, било да је именовано или изабрано, било да је функција стална или привремена, плаћена или неплаћена, без обзира на ранг тог лица;
- свако лице које обавља јавну функцију, укључујући функцију у јавном органу или јавном предузећу
- обавља јавне службе
- свако друго лице дефинирано у правном систему Босне и Херцеговине као јавни функционер, јавни службеник или државни службеник.
Корупција означава сваку злоупотребу моћи повјерене јавном службенику или лицу на политичком положају на државном, ентитетском, кантоналном нивоу, нивоу Брчко Дистрикта Босне и Херцеговине, градском или општинском нивоу, која може довести до приватне користи. Корупција посебно може укључивати директно или индиректно захтјевање, нуђење, давање или прихватање мита или неке друге недопуштене предности или њену могућност, којима се нарушава одговарајуће вршење било какве дужности или понашања очекиваних од примаоца мита.
Координација је хармонично функционирање дијелова цјелине које даје ефективне резултате. У организационо-менаџерском смислу, координација представља активност управљања појединцима, међузависним организацијама или деловима организације.
Кронизам је именовање на или додјељивање истакнутих положаја пријатељима, без обзира на њихове квалификације за те положаје.
Морал је скуп неписаних правила и обичаја који утврђују међуљудске односе и просуђују шта је добро, а шта зло. Морал је нешто објективно као облик друштвене свијести, систем обичаја, навика, норми. То је захтјев друштва за одређеним понашањем, односно, принципима који одређују како нешто треба да буде. Он је релативан, није исти у свим друштвеним групама и хисторијским периодима. Централне вриједности морала су: добро, исправно и праведно. Морал се ослања на свијет и свијест појединца, а као санкције за неморално понашање јављају се грижња савјести, пријекор или бојкот околине. Добро је највећа морална вриједност. То је људска особина која одговара бити човјека. Човјечност је дужност сваког појединца, услов доброг живота. То подразумијева сарадњу са другим људима, дијалог, љубав и достојанство особе.
Непотизам је термин којим се означава попуњавање радних мјеста члановима властите породице или давање предности при запошљавању познаницима. Критериј стручне или особне способности за одређену функцију при томе не игра одлучујућу улогу.
Превенција
Под превенцијом се подразумијева укупност плански осмишљених, организираних и предузетих мјера и активности којима се настоје уклонити или смањити директни и индиректни узроци коруптивних понашања. Превенција се дијели на ситуацијску и социјалну. Ситуацијска подразумијева настојање да се елиминишу ситуације у којима се дешава корупција, а социјална представља саставни дио укупне развојне стратегије и обухвата мјере социјалне, економске, правне, образовне, и других политика, односно укључивање цјелокупног друштва у смањењу ове појаве. Основни циљ превенције усмјерен је на спречавање корупције. Иако је изнимно важно, санкционирање корумпираних јавних службеника након што су извршили корупцију („еx пост“) је реактивна стратегија која се проводи након што је штета направљена, односно након што дјело корупције постане чињеница. Стога је најважније успоставити адекватне програме за превенцију корупције, којима ће се осигурати едукација и стручно оспособљавање свих, како би се заштитило друштво и минимизирали ефекти корупције.
Сукоб интереса јесте појава у којој изабрани званичници, носиоци извршних дужности, савјетници и/или други званичници с јавним овлаштењима имају приватни интерес који утиче или може утјецати на законитост, транспарентност, објективност и непристрасност у обављању јавних дужности, односно у којима приватни интерес штети или може штетити јавном интересу.
