Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције (АПИК) и Генерални секретаријат Вијећа министара БиХ покренули су антикорупцијску кампању под називом „Почнимо од себе, пријавимо корупцију!“
Кампања је усмјерена ка запосленима у институцијама БиХ на које се односи Закон о заштити особа које пријављују корупцију у институцијама БиХ, а генерални циљ је промовисање начина за пријаву корупције и механизама заштите пријавитеља корупције, али и подизање свијести о штетности те појаве.
Директор Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције Хасим Шаботић је у разговору за Фену казао да је кампања покренута како би охрабрили људе да пријаве корупцију.
- Разлог је био једноставан, свакодневно видимо јавна поговарања, одређене неправилности, а имамо врло мали број запослених у институцијама БиХ који желе да се одваже да пријаве корупцију. Био нам је циљ да те људе подстакнемо, да им појаснимо шта тај закон дефинише и како они могу добити статус, да се одваже да пријаве, а да за то не трпе неку штетну посљедицу од свог менаџмента - нагласио је Шаботић.
Каже да су на основу извршене анализе, односно кампање која је проведена на 3.752 упосленика, односно државна службеника у институцијама, добили један специфичан показатељ.
- Неких 17 посто уопште се не би одважило да пријави корупцију, 39 посто „можда би пријавило корупцију“, док би се 43 посто одважило да пријави корупцију. То је, на неки начин, показатељ незаинтересованости људи да се ухвате у коштац са корупцијом и да се одваже да пријаве корупцију - сматра Шаботић.
Он мисли да постоји страх код људи да не дође до етикетирања, неких нежељених посљедица по питању радно-правног статуса, покретања дисциплинског поступка, помјерања на друго радно мјесто итд.
Међутим, циљ кампање коју су покренули управо је био да људи схвате шта им закон пружа, које могућности им пружа и „уколико испуне услове и пријаве корупцију у властитим редовима, у доброј вјери, да ће се стати иза њих и неће дозволити да трпе било какву штетну посљедицу“.
Појаснио је да се Закон о заштити пријавитеља корупције односи на упосленике у 75 институција на државном нивоу, додајући да се ради о државном закону.
- Сви ти људи, уколико желе да добију заштиту, а испуњавају услове из овог закона, могу се обратити Агенцији и ми ћемо им додијелити статус. Да би неко добио статус мора бити упосленик институције на државном нивоу, пријавити корупцију одређеној институцији, интерном органу, евентуално полицијској агенцији, неком тужилаштву или АПИК-у и да је то урадио у доброј вјери. Кад кажемо у доброј вјери, подразумијева се да се та особа стварно одважила и да жели да пријави корупцију без икаквог личног интереса, већ да то ради због општег добра, због јавног интереса – појаснио је Шаботић.
Додаје да су након ступања овог закона на снагу, извршили обуку и едукације службеника на нивоу БиХ, представника свих институција.
Међутим, каже да су у протеклом периоду имали отприлике 21 захтјев за додјелу статуса, а додијелили су седам статуса, гдје су цијенили да су те особе испуниле услов да им се додијели статус.
- За 14 захтјева нисмо удовољили из разлога што смо сматрали да људи нису то урадили у доброј вјери, него да се заштите по питању покретања одређених дисциплинских поступака за њихове евентуалне неправилности у раду или се можда ради о једном броју особа гдје су тражили заштиту, али нису испунили услов, јер се овај закон на њих не односи - наводи Шаботић.
По његовим ријечима, корупција је заступљена у свим сегментима босанскохерцеговачког друштва.
- Али према пријавама које смо добили, видимо да је ипак корупција више заступљена у јавном сектору када је у питању образовање, здравство, запошљавање у јавном сектору итд. Ово говорим искључиво према пријавама које смо добили и то су наши показатељи – казао је Шаботић.
Међутим, истиче да и друге сегменте друштва не могу издвојити и рећи да тамо нема корупције.
- Ово су само мали показатељи, имајући у виду да и нижи нивои власти – ентитети, кантони, Дистрикт Брчко БиХ, запримању пријаве с индицијама коруптивног понашања и да прослијеђују надлежним органима, односно тужилаштвима ради процесуирања – казао је директор АПИК-а.
Видео прилог можете погледати путем линка