Због текстова појединих медија у БиХ објављених протеклих дана дужни смо дати појашњење у вези са надлежностима и дјелокругом рада Агенције за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, али и исправити нетачне податке које су поједини медији објавили.
Институција из чијег се назива види да није Агенција за борбу против корупције (као што је случај у Србији), већ Агенција за превенцију корупције и координацију борбе против корупције, основана је Законом о Агенцији у децембру 2009. године, у којем су јасно дефинисане њене надлежности. Од тих надлежности нити једна не укључује борбу против корупције у смислу репресије - процесуирања особа осумњичених за корупцију и рјешавање предмета корупције на начин како то раде правосудни и полицијски органи у БиХ.
Наиме, БиХ је ратифицирала Конвенцију УН-а за борбу против корупције, као и низ других конвенција ЕУ које дефинишу ову област. Управо у Конвенцији УН-а за борбу против корупције наведено је да је превенција корупције најуспјешнији начин борбе против корупције. БиХ је прихватила овај модел и успоставила Агенцију која се искључиво бави превенцијом корупције. Поред тога, неопходно је истаћи да у БиХ постоји довољно тијела односно институција за спровођење закона које се баве репресијом када је ријеч о борби против корупције.
Дакле, превенција је, уз додану координацију борбе против корупције, основна надлежност ове Агенције. То, између осталог, подразумијева израду антикорупционих докумената, развој едукативних програма, јавно публиковање информација о стању корупције, сарадњу са међународним институцијама, давање препорука за реализацију активности у вези с превенцијом корупције и друге надлежности од којих нити једна није репресивног карактера.
Истина, као једна од надлежности Агенције у Закону је наведено и да „Агенција поступа по запримљеним поднесцима с индицијама коруптивног понашања у складу с важећим прописима“. При томе нигдје није наведено, нити појашњено на који начин Агенција поступа по добијеним поднесцима, те докле иду њена овлаштења у том смислу. Према слову Закона које је једино мјеродавно – нидокле! Дакле, Агенција, када добије пријаву са индицијама корупције, све што може учинити у складу са овлаштењима које има и кадровским капацитетима које (не)посједује када је ријеч о поступању по запримљеним поднесцима, је да пријаву прослиједи органима којима је поступање по пријавама основна надлежност. Дакле, тужилаштвима!
Таквих пријава у 2016. години, како смо навели у извјештају за ову годину, било је 139. По свим пријавама је поступљено у складу са (врло ограниченим) надлежностима Агенције.
Дакле, Агенција у 2016. години није запримила 884 предмета корупције, већ 884 предмета укупно од којих се већина односи на дописе који нам шаљу институције у БиХ у вези са плановима интегритета, плановима борбе против корупције, захтјевима за приступ информацијама или новинарским упитима, позивима на догађаје, позивима на потписивање меморандума и слично.
На предмете који се односе на пријаву корупције отпада тек дио њих, а не 884 предмета како су то поједини медији објавили. Стога проценат од 18 посто завршених предмета корупције, како је објављено, апсолутно не одговара истини. Када је ријеч о пријавама корупције, по свим запримљеним поднесцима је поступљено у складу са надлежностима дефинисаним Законом о Агенцији.
Дакле, када је ријеч о поступању по запримљеним предметима корупције, проводивост је 100 посто, а не 18 посто како су поједини медији произвољно закључили.